Press "Enter" to skip to content

Espresso

Espresso je napitak koji nastaje ekstrakcijom male količine vrele vode pod velikim pritiskom kroz fino samlevenu kafu. Tom prilikom oslobađa se veća količina hemikalija i ulja iz kafe praveći kremu (penu), zbog čega espresso ima intezivniju aromu i puniji ukus od kafe pripremljene na neki drugi način. 

Ovakav način pripreme kafa nastao je u Italiji krajem 19. veka, kada je 1884, godine na sajmu u Torinu Anđelo Moriondo predstavio prvu „parnu mašinu za ekonomičnu i trenutnu pripremu napitka od kafe“, kako je tada predstavljeno. Smatra se da je to bila prva espresso mašina koja je odvojeno kontrolisala nivo vruće vode i pare koja je prolazila kroz mlevenu kafu.  

Mašina je bila ogromna i nije mogla da proizvodi pojedinačne doze kafe, već samo veliku količinu. Sam Moriondo nije dalje nastavio ekonomski da eksploatiše svoj izum, iako ga je patentirao. Godine 1901. Luiđi Becera u Milanu uneo je niz novina unapredivši tako Moriondov izum. On je, pet godina kasnije na medjunarodnom sajmu u Milanu, predstavio svoju, unapređenu verziju espresso mašine. 

Espresso

Sve espresso mašine u svom začetku proizvodile su kafu koristići se pritiskom pare koja je prolazila kroz kafu samlevenu kao za francusku presu. Zbog toga je ta kafa imala drugačiji ukus i osećala se kao previše preprečena. Današnji aparati rade na potpuno drugačijem principu jer imaju pumpu koja potiskuje vruću vodu kroz kafu pod pritiskom od devet bara.

Sama reč espresso označava brzi način pripreme kafe, ekspresno, zbog čega se ponekad u anglo-saksonskim jezicima koristi termin expresso, što je lokalna varijanta izgovora te reči. U italijanskom jeziku se izgovara espresso. 

Zbog načina pripreme koncentracija kofeina po jedinici zapremine u espressu je veća nego kod kafe pripremljene na bilo koji drugi način, ali je ukupan nivo kofeina kod npr. turske kafe ipak dvostruko veći jer je količina servirane kafe veća. 

Uobičajeno pripremljeni espresso ima 25 do 30 mililitara tečnosti, što je višestruko manje od turske ili instant kafe koje se piju u količinama i od po dva-dva i po decilitra. U toj dozi espressa nivo kofeina je 53 miligrama, dok je nivo kofeina u turskoj kafi iznad 95 do 200 miligrama, u zavisnosti od veličine šolje. 

Espresso

Espresso je takođe osnovni sastojak brojnih drugih napitaka od kafe kao što su: kapućino, kafe late, makjato, espresso kon pana, afogato, moka kafa, amerikano i brojni drugi.  

Kao način pripreme kafe espresso svoju popularnost brzo stiče u Italiji. Otvaraju se brojne kafeterije i espresso barovi, čemu je doprinela i unrzana urbanizacija. Barovi i kafeterije postaju ubrzo omiljena mesta za druženje i društveni život. 

Kult espressa toliko je postao sastavni deo italijanske kulture i načina življenja da danas sami Italijani u italijanskim kafeima nikada neće zatražiti „jedan espresso“,  već „un caffè“, jer se prosto podrazumeva da je espresso. Samo stranci će u Italji naglasiti da žele espresso, po čemu će ih lokalno stanovništvo odmah prepoznati. 

Ispijanja kafe „s nogu“ je običaj koji zadržao se i danas u Italiji, iako je nastao kao posledica kontrolisane cene kafe od strane države. To znači da ćete, ukoliko želite da sednete, istu kafu u baru platiti skuplje nego da je popijete stojeći za pultom, kao što to uglavnom rade Italijani.

Espressomanija prenela postepeno po svetu, zahvaljujući pre svega italijanskim imigrantima. Prvo u ostale zemlje Evrope, a zatim i u SAD. Pravi procvat „espresso kulture“ u SAD događa se tek 80-ih godina prošlog veka, kada počinju da niču veliki kafe-lanci, poput Starbaksa. Do tada, espresso je uglavnom bio vezan sa italijanske četvrti u većim gradovima poput Njujorka, Bostona ili San Franciska sa velikom populacijom radnika-doseljenika iz Italije.