Kafomanija

Sve o kafi

Blog

Razglednica iz Trsta

Trst je jedan od onih gradova koji vas odmah osvoji svojim šarmom. Raskošna austrougarska arhitektura, miris mora, velika luka, puni kafići, zvuci skutera sa svih strana, kosmopolitski duh, ljubazni ljudi, odlični restorani i hrana, najbolja kafa i sladoled. Šta tu može da vam se ne dopada?

Gde god da krenete ovim lepim gradom, imate šta da vidite. Od zamka Miramare koji je u 19. veku izgradio austrougarski nadvojvoda Maksimilijan za sebe i svoju ženu Šarlotu, starog Rimskog teatra, tvrđave i zamka San Giusto iz 14. veka, Piazza Unità d’Italia, Piazza della Borsa, plaža Barcola i Sistiana, do ogromne luke, srpske crkve Svetog Spiridona, katedrale San Giusto, grčke crkve Sveti Nikola i jedne od najvećih i najlepših sinagoga u Evropi.  

Mol Trieste
Naravno, bez šetnje molom poseta Trstu nije kompletna.

Grad burne istorije, često na meti osvajača, od Venecije, Napoleonove francuske vojske, Otomanske imperije, do Austrougarske i Titove vojske, Trst je ipak uspevao da opstane, zadrži svoju osobenost i ostane jedna od najvažnijih luka Evrope. 

Najveći deo novije istorije Trst je bio u sastavu Austrougarske, gde je u raznim periodima uživao različite stepene autonomije. U jednom trenutku Trst je bio četvrti najveći grad u monarhiji, posle Beča, Pešte i Praga, ali najvažniji trgovački centar celog carstva.

Trieste panorama
Panorama Trsta

Budući da je bio glavna luka na Jadranu, preko Trsta je u Austrougarsku stizala sva bitna roba. Zato ne čudi što je jedan od prvih i glavnih železničkih puteva koje je Austrougarska napravila bila pruga koja je povezivala Trst sa Bečom sredinom 19. veka.

Sveprisutnost Austrougarske u istoriji Trsta lako je uočljiva, pre svega u arhitekturi, izgledu starih ulica, kafića i restorana. Za Trst kažu da je najmanje italijanski od svih gradova, jer svojim izgledom više liči na neki srednjoevropski grad poput Beča. To je upravo i glavni šarm ovog grada.  Gde još možete da pijuckate kafu i jedete sladoled na jadranskoj obali, a da imate utisak kao da ste u Srednjoj Evropi?

Piazza Unità d’Italia

Krajem 19. i početkom 20. veka Trst je bio grad u koji su rado dolazili i u njemu živeli neki od vodećih intelektualaca svoga doba. Zigmund Frojd, Džejms Džojs, Italo Svevo, Ivan Cankar neki su od poznatih koji su u nekom trenutku živeli u ovom gradu.

Trst ima jako dobar univerzizet, koji se danas smatra jednim od najboljih u Italiji za studije lingvistike i stranih jezika. Na Univerzitetu u Trstu predavao je i živeo u ovom gradu više od 10 godina pisac Džejms Džojs. Tu je napisao poznato delo “Dablinci”.

Kafa u Trstu

Trst je bez sumnje svetska prestonica kafe. Kafa za Tršćane nije samo usputni napitak već je duboko utkana u njihov način života, deo je lokalne kulture. Piju je često i znaju da uživaju u tome. Iako Italija generalno važi za zemlju gde se pije najbolja kafa, Tršćani su tu lestvicu podigli na najviši nivo.

Statistika kaže da Italijani u proseku konzumiraju 5,8 kilograma kafe godišnje po čoveku, ali u Trstu je to skoro dvostruko više – 10 kilograma kafe po stanovniku. Kafića ima svuda, kao i u većini drugih velikih gradova, ali ono što Trst razlikuje je to što je praktično nemoguće naći kafić u kojem se poslužuje loša kafa, u kojem bariste ne umeju da naprave dobar espresso, macchiato ili nešto drugo što ste poručili.

Espresso u Trstu

Trst je i danas glavna italijanska luka za dopremanje kafe. Više od trećine sve kafe u zrnu koja stiže u Italiju ulazi preko luke u Trstu. U Trstu su nastali neki od najvećih svetskih proizvođača kafe, gde im je i danas sedište. Najpoznatiji su svakako Illy i Hausbrandt, a tu su i San Giusto, Bazzara i mnogi drugi lokalni proizvođači i pržionice kojih ima više od 30. Primetili smo da je po kafićima vrlo zastupljena i austrijska Julius Meinl kafa.

Kako da naručite kafu u Trstu

Ako hoćete da budete pravi Tršćani, makar na jedno popodne, onda morate da naučite kako da naručite kafu kao pravi lokalac. U Trstu prave veliki broj napitaka sa kafom, pa ćemo vam navesti samo nekoliko osnovnih vrsta kafe koje se obično poručuju.

Kao i u većini drugih krajeva u Italiji, ako želite da naručite espresso nema potrebe da kažete “Un espresso”. U Italiji se zna, “caffe” u kafiću može biti samo espresso, dok kod kuće to može da se odnosi i na kafu iz moka pota.

U Trstu je nešto drugačije. Ako hoćete da naručite espresso, trebalo bi da kažete “Un nero” ili “Un nero in b” (srp: Un nero in bi). Lokalno stanovništvo voli da pije espresso u staklenim šoljicama/čašicama za kafu, otuda ovo “b” kao skraćeno od bicchiere (čaša).

Espresso i sladoled u Trstu

Ako vam se pije mali cappuccino, a želite da zvučite kao pravi Tršćani, onda recite konobaru: “Un capo”. Ipak, imajte u vidu da, koliko god se vi trudili da zvučite kao Tršćani, ako poručite cappuccino, caffellatte ili neku drugu kafu sa mlekom u popodnevnim satima, vaš pokušaj da budete lokalac makar na jedno popodne biće uzaludan.

U Trstu, kao i u drugim krajevima Italije, cappuccino i druge mlečne kafe piju se isključivo pre podne, obično uz doručak, na primer uz neki kroasan ili drugo slatko pecivo. Nije u pitanju nikakav pokušaj da se bude drugačiji, već za tako nešto postoji dobar razlog.

Canal Grande di Trieste

Naime mleko loše utiče na varenje hrane. Ako posle obilnog ručka u restoranu, bilo da ste jeli neku sjajnu pastu, grilovanu ribu ili neki lokalni specijalitet, naručite još i cappuccino, za Italijane je to kao da ste za večeru naručili doručak. To je “big no no”. Iako će vam konobari doneti to što ste poručili, nemojte da se iznenadite ako vas budu bledo gledali.

Ako želite da naručite veliki cappuccino u Trstu, koji je otprilike cappuccino kakav se služi kod nas sa dosta mleka, onda tražite “Un caffelatte”.  Ako pak želite macchiato, onda zamolite za “un nero goccia” (srp: Un nero goća) ili, ukoliko hoćete u staklenoj šoljici,”un nero goccia in b” (srp: Un nero goća in bi). 

Triestino ili srpsko-hrvatsko-slovenački

U Trstu se govori poseban dijalekat italijanskog jezika, triestino, koji je karakterističan samo za to područje. To je značajno drugačiji dijalekat koji je često nerazumljiv drugim Italijanima. Lingvisti kažu da je po izgovoru najsličniji venecijanskom, ali ima svojih osobenosti koje su karakteristične samo za govor u Trstu.

Tršćani u pisanju često koriste slovo “x”, koje inače ne postoji u standardnom italijanskom alfabetu. Naravno, ukoliko govorite standardan italijanski jezik to ne treba da vas brine. Svi će vas normalno razumeti i odgovoriće vam takođe na standardnom jeziku.

Skuteri su najpopularnije prevozno sredstvo

Ako ne govorite italijanski, kao i u svakom turističkom mestu i ovde ćete moći da se sporazumete na engleskom jeziku. Ali postoji šansa da vam čak ni engleski neće biti neophodan. U Trstu živi veliki broj ljudi slovenskog porekla, najviše iz Slovenije i Hrvatske, ali ima i Srba. 

Nemojte da se iznenadite ako vam konobar, kada shvati da ste iz neke od država ex-YU, kaže na srpskom/hrvatskom/slovenačkom: Hvala, prijatno. Nama se dogodilo da smo u prodavnici u kojoj smo kupovali vodu za piće naišli na gospođu koja je, kad je shvatila da smo iz bivše Jugoslavije, rekla: Pa uzmite ova veća flaša, bolje se isplati, ne? 

Trst je za građane bivše Jugoslavije imao jako veliki značaj. Iako je tek 1954. zvanično ušao u sastav Italije, ovaj grad je u vreme komunizma u Jugoslaviji bio omiljena destinacija za šoping za sve, od Ljubljane do Beograda. To je za nas bio i najbliži grad u kojem su se mogle kupiti stvari sa “trulog Zapada”, tako da su 70-ih i 80-ih godina 20. veka cvetale šoping ture.

Trst – pogled s mola

Za tršćanske trgovce to je bilo zlatno doba, jer im se otvorila mogućnost da dobro zarade na kupcima iz Jugoslavije. Zato ne čudi da mnogi od njih znaju neki od ex-YU jezika. Tome svakako treba dodati i da i danas veliki broj Slovena živi u Trstu. I to se primećuje na ulici, gde svaki čas možete da čujete neki od nama poznatih jezika.

Tada je nastala i ona popularna parola iz komunističkog perioda “Trst je naš”. Trst, međutim, nikada nije bio, niti će biti naš. I dobro je da je tako, obzirom na našu tendenciju da upropastimo ono što je dobro.

To je grad koji ima svoj duh, svoju kulturu, svoju bogatu istoriju, svoju arhitekturu i tradiciju. Slovensko stanovništvo je svakako deo te istorije i deo živopisnog kolorita Trsta. O tome svedoče i brojni spomenici i crkve. Ali, Trst je svoj!