Razglednica iz Ljubljane

Poseta Ljubljani za nas je bila kao obilazak nekog rođaka za kojeg znate da postoji, ali niste sigurni kako danas izgleda. Ono što smo videli uverilo nas je da je taj rođak dobro i zdravo i da izgleda mnogo bolje nego što smo to očekivali.

Ljubljana – pogled na Tromostovlje

Ljubljana je na nas ostavila jako lep utisak. Da odmah pobijemo jedan mit: ne, Ljubljana uopšte nije tako mali grad. Ako vam je Novi Sad mali grad, onda je i Ljubljana. Ta dva grada imaju gotovo isto stanovnika (oko 280.000), Ljubljana čak nešto više. Površina Ljubljane je za trećinu veća od površine Novog Sada, a broj stanovnika za 100.000 je veći od Niša. Ali, da biste sve to doživeli potrebno je da malo izađete iz automobila i šetate po gradu.

Ljubljana i Ljubljanica

Centar grada je fantastičan. Mešavina upečatljive austrougarske, razigrane barokne i gotske arhitekture, svedoči o različitim uticajima koje je ovaj grad imao tokom svoje istorije.

Tu su na svakom koraku stare kuće prepune zanimljivih ukrasnih detalja, prelepe crkve, neke čak iz 14 veka, reka Ljubljanica koja okružuje i deli stari deo grada, veliki broj mostova i naravno tvrđava Ljubljanski grad iz 12. veka. Gde god da se nalazite u gradu, uvek vas gleda sa brda kao podsetnik na neka davna vremena.

Prešernov trg

Jedno ime u arhitekturi ovog grada ostaće upisano zlatnim slovima. To je ime najpoznatijeg slovenačkog arhitekte Jožeta Plečnika. Gotovo da nema tačke u gradu, posebno u starom delu, gde se ne vidi njegov pečat. Počev od jedinstvenog Tromostovlja na Ljubljanici, preko otvorene pijace, Zmajevog mosta, zgrade Slovenačke biblioteke, bezbroj trgova i parkova, zgrade u kojem je danas Triglav osiguranje, i na kraju i samog groblja u Ljubljani.

Plečnik, koji je i rođen u Ljubljani, jedan je od izdanika Bečke secesije, umetničkog pokreta s kraja 19. veka. Svojim delima nije zadužio samo rodnu Ljubljanu. Njegove građevine krase i ulice Beča, Praga, ali i Beograda. Crkva Svetog Antuna Padovanskog na Crvenom krstu, građena od crvene cigle i karakteristično nakrivljenja, delo je ovog poznatog slovenačkog arhitekte. 

Plečnikove Arkade

Ako idete u posetu Ljubljani, preporučujemo vam da se popnete na tvrđavu Ljubljanski grad. Iako iz daljine može da izgleda kao fizički zahtevna aktivnost, jer je na brdu koje je 376 metara nadmorske visine, neka vas to ne obeshrabri. Postoji uspinjača koja će vas, sa sve čekanjem, za pet minuta i četiri evra odvesti gore. 

Tu ćete moći da razgledate zamak i slikate panoramu Ljubljane i popijete piće ako želite. Postoje i organizovane ture, koje uključuju obilazak određenih delova zamka i dodatno se plaćaju. Ali i bez toga možete zaista da vidite dosta i uživate na tom mestu gde su prva utvrđenja gradili još Iliri i Kelti, zatim Rimljani. Tvrđava je bila najvažnije utvrđenje u Gorenjskoj i koristile su je sve vojske, od Venecije, Austrougara, do Francuza, a jedno vreme služila je i kao zatvor. 

Panorama Ljubljane – pogled sa tvrđave Ljubljana grad

Cankarjev dom i kompleks oko njega je možda jedina građevina koja nam se nije dopala u centru grada jer izgleda kao da joj jednostavno tu nije mesto. To je najveća kongresna i koncertna sala u Sloveniji i sva bitna gostovanja i dogadjaji iz kulture odigravaju se tu, ali njena arhitektura potpuno odudara od okruženja, koje između ostalog čini i Predsednička palata.

Klasicna građevina iz komunističkog perioda od stakla i gvožđa, pravljena da bude funkcionalna ali bez estetike, verovatno bi prošla neprimetno na nekom Novom Beogradu, ali na tom mestu u centru Ljubljane izgleda kao da je slučajno nekome ispala iz džepa pa je zaboravio da je pokupi.

Reka Ljubljanica

Ljubljana nije samo poslovni i kulturni centar Slovenije nego i važna turistička destinacija, a od pada komunizma to je sve više. Veliki broj hotela izgrađen je za poslednjih dvadesetak godina, a za one mlađe na raspolaganju su hosteli.

Ono što je primetno na ulicama, u restoranima i kafićima je da se profil gostiju razlikuje od turista koji posećuju Beograd i Srbiju. To obično nisu klinci sa rančevima koji dodju na par dana u hostel radi jeftinog provoda ili nekog muzičkog festivala, nego uglavnom malo ozbiljniji gosti sa dubljim džepom, porodice sa decom ili penzioneri. Najviše dolaze iz Nemačke, Engleske i Italije.

Kafa u Ljubljani

Kao i u većini mesta koje smo posetili u Sloveniji, kafa u Ljubljani je odličnog kvaliteta. U brojnim kafićima u gradu najviše se služi Illy, Julius Meinl, Kimbo, Lavazza, a ponegde i lokalna Barcaffe. Gde god smo probali espresso, bio je dobar ili odličan. Ono što nas je iznenadilo su cene, koje su u centru Ljubljane iste ili niže nego u Beogradu.

Tako na primer dobar espresso možete da dobijete za jedan do 1,50 evro, macchiato za 1,20  do 1,70, cappuccino za 1,30 do 1,80 evra.

Kafa u Ljubljani

Iako je centar grada, posebno duž reke Ljubljanice, zaista prepun restorana i kafića u kojima je uvek puno gostiju, bili smo iznenađeni koliko je sve zapravo mirno i tiho. Nećete nigde čuti neku neprijatnu buku. U restoranu ili kafiću nećete morati da vičete da bi vas čuo neko ko sedi preko puta vas, jer morate da nadjačate muziku, koja u dva popodne tutnji kao da ste na nekom koncertu,  

U Sloveniji, a u Ljubljani pogotovo, možete bez problema da se sporazumete sa svima na srpskom ili hrvatskom jeziku. Svi, čak i mlađi, razumeće vas i potrudiće se da vam pomognu. To i nije tako čudno obzirom da smo nekad ipak živeli u istoj državi. 

Mesarski most

Još jedan razlog je u što u Sloveniji i danas živi dosta Bosanaca i Srba, Hrvati često dolaze ili prolaze, tako da na svakom koraku možete da čujete neki od poznatih jezika. Većina tih ljudi radi u Sloveniji, privremeno ili stalno. Primetili smo da ima i dosta Albanaca, tako da je Slovenija danas zapravo jedina od preostalih republika bivše SFRJ za koju može da se kaže da je kao Jugoslavija u malom.

Bicike(LJ) u Ljubljani

Ne nije slovna greška. Bicikl je u Ljubljani glavno prevozno sredstvo. Voze ga svi. Od dece, koja voze male bicikle na dva točka ali bez pedala, do baka i deka. Generalno, čini se da je u Ljubljani veća verovatnoća da vas obori bicikl nego da vas udari auto.

Popularni “kolo” ovde imaju svi, ili koriste gradski servis za iznajmljivanje, Bicike(LJ). A zašto i ne bi jer, nećete verovati, godišnja pretplata košta čitava tri evra! Za taj novac imate pravo na svakodnevne vožnje do jedan sat. Ako planirate da vaša vožnja traje duže, naplatiće vam se po satu. Uvek možete da ostavite svoj bicikl na jedan od četrdesetak parkinga, koji su raspoređeni na svakih petstotinak metara.

Bicikelj Ljubljana

Primera radi, za taj novac ne možete da iznajmite bicikl ni na beogradskoj Adi, gde bi vam za jednodnevno korišćenje naplatili više od četiri evra. Ali pošto je Slovenija “siromašna zemlja sa lošim standardom”, onda u Ljubljani plaćate bicikl tri evra za godinu dana.

Takav servis zastupljen je svuda po Sloveniji, ima ga i u drugim gradovima, vrlo je praktičan i popularan. Cilj nije da gradske vlasti na vama zarade, nego da se smanji broj automobila na ulicama kako bi vazduh ostao čist. S druge strane, fizička aktivnost korisna je za zdravlje, tako da su svi na dobitku. 

Staza za bicikliste ima svuda, a tamo gde ih nema vozi se po kolovozu, ne po trotoarima kao u nekim gradovima. Ono što smo takođe primetili da se, gle čuda, saobraćajni propisi poštuju. Tako da je vožnja bicikla prilično bezbedna, ne samo u Ljubljani nego u celoj Sloveniji, čak i na većim putevima. 

Rektorat – Univerzitet u Ljubljani

Vozači automobila najčešće će vam stati još pre nego što zakoračite na pešački prelaz. Trebalo nam je par dana da naviknemo na to da saobraćajni znaci i signalizacija zaista imaju neku funkciju.

Slovenija danas

Sećate se one pesmice “Moj očka ima konjička dva”? E, pa očka je u međuvremenu prodao oba konjička, ušao u Evropsku uniju i prilično mu dobro ide. To je otprilike slika današnje Slovenije. 

Prosečna neto plata u Sloveniji danas je  1.050 evra i sa tim novcem može pristojno da se živi, posebno ako imate svoj stan. Ako morate da iznajmljujete nekretninu, što će vam biti i najveća stavka u budžetu, prosečna plata biće vam dovoljna da podmirite račune, kupujete hranu, idete u restorane i kafiće i putujete po Sloveniji ili na kraće destinacije. 

Ljubljana grad tvrđava

Osnovne namirnice u prodavnicama i cene u restoranima u Sloveniji uglavnom su niže nego u Beogradu. Ako u porodici rade dvoje ili više njih, može bez problema da se uštedi za nov automobil, letovanje, putovanja i slično.

Mnogi će reći da je Slovenija za nas oduvek bila Zapad, ali činjenica je da razlike u standardu i kvalitetu života nikada nisu bile toliko velike, posebno ne do početka 90-ih godina prošlog veka. I to je jasno vidljivo na svakom koraku.

Ljubljanska opera

Iako Slovenci bolje zarađuju i bolje žive nego mi, stiče se utisak da su daleko opušteniji i mnogo manje opterećeni kupovinom markiranih stvari. Trošenje novca na firmiranu obuću ili garderobu za njih je manje bitno od provođenje kvalitetnog vremena sa prijateljima i porodicom, po mogućstvu u prirodi.

Veza sa prirodom jako je važna za Slovence, od najmlađih do najstarijih. Svi uživaju u tome i svi su prilično fizički aktivni. Bilo da je u pitanju vožnja bicikla, trčanje, šetnja po šumi, planinarenje, plivanje ili neki drugi sportovi. Sve to odražava se i na njihov fizički izgled. Gotovo da smo mogli na prste jedne ruke da izbrojimo gojazne ljude za sve vreme boravka u Sloveniji. 

Prekmurska gibanica

Naravno, nije u Sloveniji sve idealno. Kao i svaka druga zemlja i Slovenija ima svojih problema. Tako na primer iako su prosečne plate iznad 1.000 evra, dosta ljudi radi za 700 ili manje. Posebno ako dolaze iz bivše SFRJ, pa su prinuđeni da prihvate najlošije i najmanje plaćene poslove.

Slovenija i dalje nije na nivou bogatih članica EU, možda nikada neće ni biti, ali posledljih nekoliko godina od kako je izašla iz ekonomske krize, njena privreda je u velikom usponu. Dosta izvoze u EU, stopa nezaposlenosti je pala na sedam odsto, tako da ima potrebu za radnom snagom. Sve više ljudi iz Srbije i Bosne odlazi u Sloveniju pokušavajući da zaradi. 

Ljubljana je grad koji zaista vredi posetiti. Slovenija nije daleko i put je dobar. Nađite neki razlog. Posle onog što smo videli, nama dodatni izgovori nisu potrebni. Sigurno da ćemo uskoro ponovo ići. Ako ništa drugo, čim nam se opet bude jela fantastična Prekmurska. Lep pozdrav!

Ostavite komentar: