Kafomanija

Sve o kafi

Blog Sve o kafi

Kako pijemo kafu

KAFA ZNAČI UŽIVANJE

Ispijanje kafe u Srbiji nikako ne podrazumeva na brzinu skuvanu i popijenu kafu. Pre svega to je ritual koji počinje već samim činom pripremanja kafe. Kafa se kod nas pije uvek i u svakoj prilici i smatra se osnovnom ljubaznošću da, kada vam neko dođe u goste, prvo bude ponuđen kafom.

To je po pravilu turska kafa, koju mi više volimo da zovemo domaća ili srpska kafa. Ova kafa pravi se u praktično u svim državama na Balkanu na sličan način, a gotovo svuda ima drugačije ime. Zbog poznatog animoziteta između dva naroda istu kafu u Grčkoj zovu grčka, dok je u Bosni, naravno, to bosanska kafa.

Neki će opravdanje za drugačiji naziv tražiti u tome da postoji sitna razlika u načinu pripreme. Naime, u Turskoj se kafa dodaje u džezvu zajedno sa vodom, odmah na početku kuvanja, dok se na ovim prostorima kafa dodaje tek pošto voda proključa. Razlike u ukusu, međutim, nema. Radi se o istoj kafi, ali izgleda da svi radije žele da se kafa zove po njihovoj zemlji.

Gotovo sve kafopije u Srbiji počele su da uživaju u ovoj navici sa turskom kafom. Ovo posebno važi za stariju generaciju, budući da ovde ranije nije ni mogla da se nabavi neka druga kafa. Espreso, instant kafa i ostale „novotarije“ došle su tek kasnije.

Kada nekog pozovete na kafu, to često znači mnogo više od toga. Ispijanje kafe kod nas može da potraje satima. Za strance koji prvi put dođu u Beograd gotovo nestvarno deluje prizor da su svi kafići skoro uvek puni u bilo koje doba dana, usred radnog vremena. Zbog toga se često pitaju: kad vi uopšte radite?

Sa uživanjem ovde zna često i da se pretera, pa tako ispijanje kafe začas prerasta u celodnevno druženje. Što veće društvo – tim bolje.

GDE JE KAFA, TU JE I PRIČA

Serviranje kafe ovde je takođe je deo rituala. Smatra se dobrom praksom kada uz domaću kafu nekoga poslužite i ratlukom. Ovo je gotovo nezaobilazan detalj i u susednoj Bosni. U starim kafanima u Beogradu i danas praktikuju takvo serviranje kafe. Bitno je ne zaboraviti da kafa ima „još bolji ukus“ ako se pije u pravom društvu. Tako da je za kompletan ugođaj uvek lepo kada ste u društvu dragih osoba i kada zaista možete još više da uživate u kafi.

kafeterija (Sarah Ross/Flickr/CC BY 2.0)

Uz kafu, po pravilu, uvek idu neke opuštene priče, prepričavanje dogodovština, ali neretko se kod nas uz kafu sklapaju poslovi i rešavaju problemi. Sve ovo, naravno, nije pravilo, ali čini ispijanje kafe slađim. Zbog toga je i to sastavni deo rituala ispijanja kafe i uživanja u njoj.

Kafa se kod nas pije polako, gustirajući svaki gutljaj. Većina kafopija ne voli da pije hladnu kafu, ali ima i onih koji prvo sačekaju da se kafa ohladi.

Jedan od rituala koji kod nas ide uz tursku kafu je i gledanje u šolju. Iako ne spada baš u pristojne manire da kada odete kod nekog u goste posle popijene kafe prevrnete šolju, ovaj običaj zadržao se do danas, ali u manjoj meri nego ranije.

Gledanje u šolju, ili proricanje na osnovu prikaza slika iz taloga kafe, spada pre svega u žensku naviku na ovim prostorima. Ovaj običaj kod nekih je sastavni deo uživanja u kafi, gotovo jednako kao i neizostavno tračarenje.

ESPRESO NIJE ČEST IZBOR U KUĆNOJ VARIJANTI

Kako se turska kafa pije polako, za pušače uz nezaobilaznu cigaretu, možda je baš to i razlog što ćete u srpskim domovima retko kada imati priliku da vas neko ponudi espresom. Espreso je kafa koja se pije „iz tri srka“ i servira se u posebnim espreso šoljicama.

Iako je ova kafa kvalitetnija od domaće, jer se obično pravi od kafe koja je u većem procentu od arabike, ona nije praktična za kućnu pripremu. Zašto? Pre svega zbog malih porcija serviranja. Espreso kafu ćete popiti za dva minuta, što ne ostavlja prostora za sve ono za šta se kod nas vezuje ispijanje kafe, a to je razgovor i kafenisanje.

illy espresso(Mark/Flickr/CC BY 2.0)

Druga bitna stvar je što je za opremu za pripremanje espreso kafe potrebno izdvojiti dosta novca. Za ovu vrstu kafe neophodno je da imate dobar mlin koji nije jeftin. Kakav god da imate espreso aparat, on vam neće oprostiti loše samlevenu kafu, ili ako kafa nije sveža. Zatim, svaki malo bolji aparat za espreso je prilično skup za naše uslove.

Tu je još jedna bitna stavka – kafa za espreso je skuplja od domaće kafe. Espresso kafa je boljeg kvaliteta, a kvalitet za sobom povlači i višu cenu. Za espreso je bitno da kafa bude sveža, pa je najbolje kupovati je iz lokalnih pržionica. Ako se ipak opredelite za prepakovanu kafu za espreso od domaćih ili stranih proizvođača, troškovi za ovaj užitak su znatno veći nego kad kupujete prepakovanu domaću kafu.

Kod mnogih ljudi ovde vlada pogrešno ubeđenje da je espreso previše jaka kafa. Ovo je pogrešno budući da u jednoj šoljici espresa ima tri puta manje kofeina nego u šolji domaće kafe, što je pre svega posledica manje količine serviranja.

Osim toga, za espreso, kapućino, makijato i druge napitke od kafe koje u osnovi imaju espreso potrebno je umeće da bi se kafa napravila kako treba. Zbog toga i ne čudi što se kod nas većina odlučuje da ovu vrstu kafe pije u kafićima, verujući pre svega veštini bariste.

INSTANT KAFA – ZA BRZI UŽITAK

Instant kafa je poslednjih godina sve popularnija u kućnoj upotrebi. Iako je njena cena viša od domaće kafe, mlađe kafopije često se odlučuju za ovu kafu. Instant kafu često kraće zovemo „nes kafa“, po proizvođaču koji je po tome najpoznatiji u svetu i koji se prvi pojavio sa tom kafom kod nas.

kafa u granulama(James Broad/Flickr/CC BY 2.0)

U poslednjih desetak godina kod nas na tržištu pojavio se veliki broj proizvođača instant kafe. Većina njih nude već pripremljena pakovanja u kesici sa mlekom i šećerom ili različitim dodacima. To su popularne dva u jedan, tri u jedan i druge verzije instant kafe. Danas većina domaćih proizvođača ima u ponudi instant kafe.

Kafe u prahu obuhvataju pet odsto srpskog tržišta kafe. Primetno je da se proizvođači kroz razne inovacije trude da pojačaju taj segment svoje prodaje, pa se tako sve češće u rafovima prodavnica mogu naći različite varijante instant kafa. Gotovo svaki trgovinski lanac ima sopstveni brend ovakve kafe.

A KOJU KAFU PIJU STRANCI?

Većina stranaca ovde nije navikla na domaću kafu. Za njih je ona ili previše kisela, ili previše jaka. Osim, naravno, ako ne dolaze iz Grčke, Turske ili neke druge zemlje gde se takva kafa takođe pije. Stranci, posebno ako dolaze sa Zapada, uglavnom piju filter kafu.

Filter kafa je za većinu srpskih kafopija uvreda za kafu. Naši ljubitelji kafe navikli su na njen jak ukus, što je potpuno drugačije od onog što pruža filter kafa. Ovakav način kuvanja kafe je uobičajen na Zapadu, posebno u Severnoj Americi. Kod nas vlada mišljenje da je ovakva kafa previše razblažena, pre svega zbog toga što se iz tokom procesa filtriranja oslobađa najmanje arome iz kafe.

kafa u filteru(Steffany/Flickr/CC BY 2.0)

Za strance u Srbiji generalno ne postoji veliki izbor kafa. Naše tržište mahom je preplavljeno kafama predviđenim za kuvanje turske kafe i instant kafama, dok se bolje kafe, kao na primer strane kafe za espreso, mogu naći samo u bolje snadbevenim prodavnicama.

DOMAĆE JE POVOLJNIJE

Za prosečnog kupca u Srbiji to ionako nije važno. On je po pravilu lojalan svojoj kafi i obično ne želi da eksperimentiše sa drugim proizvođačima. Posebno ako te druge kafe koštaju dosta skuplje od domaćih.

Primetno je da domaći proizvođači kafe dosta više ulažu u promotivne kampanje i reklame. Na našim televizijama, po pravilu, ima dosta reklama uglavnom vodećih domaćih proizvođača, dok stranih gotovo da nema. Dve vodeće domaće kompanije imaju zajedno više od 70 odsto tržišta u Srbiji.

Prodaja domaće kafe obuhvata više od 85 odsto ukupnog tržišta kafe u Srbiji. Za naše kafopije bitno je da je je kafa jeftina i pristupačna. Za ostalo ćemo videti. Uz kafu naravno.