Kafomanija

Sve o kafi

Blog Sve o kafi

Kafa bez kofeina – uživajte u kafi i recite zbogom nesanici!

Pojedini ljubitelji kafe odriču se ovog napitka samo zbog kofeina koji sadrže zrna kafe. Svako od nas drugačije reaguje na kofein – neki mogu da popiju po nekoliko kafa u kasnim večernjim satima bez ikakvih posledica po san, dok su drugi osuđeni na nesanicu ako predveče uzmu samo jedan bezazleni kapućino.

Kafa bez kofeina je stvorena upravo za one koji loše podnose kofein. U Srbiji možete kupiti instant kafu bez kofeina u bolje snabdevenim prodavnicama, a u ponudi je i mlevena beskofeinska kafa. Dobra vest je i da je sve više kafića u kojima možete naručiti omiljeni napitak napravljen od kafe bez kofeina.

Ukoliko nemate izbora a pošto-poto hoćete da popijete kafu, valja znati da vrsta kafe arabika sadrži upola manje kofeina od robuste.
Na količinu kofeina utiče i način pripremanja kafe. Na primer, ristretto (minijaturni espresso serviran u ˝naprstak˝ šoljici) iako ima jači ukus, sadrži znatno manje kofeina od običnog espressa. Kako je to moguće, pitate se vi, pa nije li ristretto čist koncentrat kofeina? Stvar je u sledećem: što više vode prođe kroz mlevenu kafu, više će kofeina biti oslobođeno.
Od ukupne količine popijene kafe u svetu, kafa bez kofeina danas čini 12% tržišta.

Kako kofein deluje na organizam?

Kao blagi stimulans centralnog nervnog sistema, kofein privremeno povećava krvni pritisak i priliv krvi u mišićima, ubrzava metabolizam i poboljšava budnost. Zabeleženi su porast koncentracije i kraće vreme reagovanja pri obavljanju zadataka i poslova.
Postoje istraživanja koja ukazuju na to da konzumiranje kofeina smanjuje rizik od depresije i dijabetesa, kao i da poboljšava učinak kod sportista.

Ali ako ste osetljivi na kofein, ništa od toga vam neće pomoći. Verovatno ćete imati vrtoglavicu, drhtavicu, slabost u nogama, i pitaćete se šta se s vama događa. U slučaju ozbiljne alergije na kofein, poznati su vam grčenje mišića, srčana aritmija, tahikardija, nervoza, stomačne tegobe…

Kada se uzme na prazan stomak, kofein veoma brzo počinje da deluje – potrebno mu je samo 20 minuta, a njegovo dejstvo možete osećati narednih 5 sati.

Kafa bez kofeina
Beskofeinska kafa

Ono što je važno da znate je da i 10 miligrama kofeina može da izazove neke od neprijatnosti. Da biste imali predstavu koliko kofeina unosite, može vam koristiti podatak da najmanja šoljica od 30 ml espressa sadrži 80-100 mg kofeina, a jedna limenka Coca-Cole od 330 ml sadrži 31 mg kofeina.

Postojbina prve kafe bez kofeina – Nemačka

Kafa bez kofeina postoji više od 100 godina. Godine 1903, nemački trgovac kafom Ludvig Rozelijus (1874-1943) prvi je razvio komercijalni proces izvlačenja kofeina iz kafe i patentirao ga nekoliko godina kasnije.
Tada je za ekstrakciju kofeina iz zelenih zrna kafe (pre prženja) korišćen benzen. Danas je taj metod izašao iz upotrebe zbog štetnosti te hemikalije.

Rozelijus je 1906. godine u nemačkom gradu Bremenu osnovao kompaniju Kaffee Handels-Aktien-Gesellschaft, poznatiju kao Kaffe HAG.

Koje su preporučene dnevne doze kofeina?

Prema opsežnom istraživanju koje je sprovelo kanadsko ministarstvo zdravlja, dnevna doza kofeina za odraslu osobu prosečne težine ne bi trebalo da pređe 450 miligrama, dok za žene koje planiraju trudnoću, koje su trudne ili doje, gornja granica je 300 miligrama dnevno. Beskofeinska kafa sprečiće neželjene posledice koje nosi preterana upotreba kofeina.
Smrtonosna doza kofeina kod ljudi je između 150 i 200 miligrama po kilogramu telesne težine, što najviše zavisi od osetljivosti pojedinca na kofein. To bi značilo da bi smrtonosna doza kofeina za odraslu osobu prosečne težine bila između 80 i 100 šoljica kafe u ograničenom vremenskom periodu.

Kafa bez kofeina
Beskofeinska kafa – da ili ne?

Zanimljivo je da pacovi bolje podnose kofein nego ljudi, pa je smrtonosna doza kofeina kod tih glodara 192 miligrama po kilogramu težine.
Radi poređenja, u jednoj limenci Coca-Cole od 0,33l ima 31mg kofeina. Umerena dnevna doza kofeina je do 300 mg po osobi, odnosno 4,5 šoljica instant kafe, ili 3-4 šoljice filter kafe, odnosno 5-6 šoljica espresa.

Proces ekstrakcije kofeina iz kafe

Pre prženja, iz još zelenih zrna kafe, kofein se izvlači na sledeći način:

• zrna kafe potapaju se u vodu ili bivaju izložena pari, na temperaturi između 70 i 100 stepeni
• zatim se podvrgavaju dejstvu hemikalija (to mogu biti ugljen-dioksid, ulje kafe, etil-acetat, metilen-hlorid, rastvarači)
• zrna se vade iz tekućine bogate kofeinom
• u nekim slučajevima se filterima izvlači kofein iz te tekućine
• tekućina bez kofeina se vraća u zrna kako bi im se povratio ukus izgubljen prilikom ekstrakcije
• zrna bez kofeina su potom spremna za sušenje i prženje.

Posle ovog procesa, koji može da traje satima i danima, kafa ipak nije 100% bez kofeina. Naime, u svetu je dozvoljeno da takva kafa sadrži do 3% kofeina, dok su propisi u Evropskoj uniji stroži i dozvoljavaju svega 0,1% kofeina. U svakom slučaju, proizvođači tvrde da kafa bez kofeina ima isti ukus kao obična kafa, i da sadrži sve ostale sastojke korisne za zdravlje.

Postoje i prirodne vrste kafe bez kofeina

Zrna kafe arabika koja prirodno ne sadrže kofein pronađena su u Kamerunu i u Etiopiji, pa su naučnici došli na ideju da tu vrstu kafe ukrštaju sa običnim, kako bi na prirodan način (bez upotrebe hemikalija) dobili kafu bez kofeina.
Istraživanja su u toku, i moguće je da ćemo uskoro moći da pijemo prirodnu kafu bez kofeina, koja će imati savršeni ukus.

Foto1 by Ronnie Pitman/CC BY

Foto2 by Joseph North/CC BY

Foto3 by James Joel/CC BY