Evropljani prvo verovali da je kafa đavolji napitak

Teško je poverovati da se na kafu, koju danas rado piju ljudi širom sveta, nekada davno nije gledalo s blagonaklonošću.

Kad je kafa u 16. veku stigla s Bliskog istoka u Veneciju, katoličko sveštenstvo zahtevalo je njenu zabranu. Sveštenici su verovali da se radi ni manje ni više nego o đavoljem napitku, koje je došlo pravo iz muslimanskih zemalja.

Ali kad je Papa Kliment Osmi srknuo kafu, toliko mu se dopala da je rekao da je ne treba zabraniti, i da bi je mogao i osveštati kako bi prevario đavola. Kafedžinice su ubrzo počele da niču po Evropi, a kafa postala jedan od omiljenih napitaka.

Grčka kafa (Flickr/Gio)
Grčka kafa (Flickr/Gio)

Sultan Murat Četvrti, koji je postavljen na tron Otomanske imperije 1623, uveo je sistem kazni za kafopije: svakog ko bi bio uhvaćen da pije kafu prvo bi bio bičevan, a ako bi mu palo na pamet da taj prestup ponovi, bio bi bačen u vode Bosfora.

Kafa je i u Švedskoj zapala u neprilike. Godine 1746, vlasti su zabranile i kafu i sve što je potrebno za njeno pripremanje, uključujući šolje i razne posude.

Kafa je bila mrska i pruskom kralju Fridrihu Velikom koji je 1777. objavio da pijenje loše utiče na proizvodnju piva. On se zalagao za to da narod nastavi da pije pivo za doručak.

Tokom 18. veka žene su protestovale protiv kafe, jer su mislile da ovaj napitak izaziva impotenciju kod njihovih muževa.

Ipak, ljubitelja kafe je bivalo sve više i rast njene popularnost više niko nije mogao zaustaviti. Na tome smo im zahvalni!

Ostavite komentar: